Roman Svetlane Lekić „Harfa duše“ je monolog jedne
žene pred odabranom sagovornicom, monolog koji je istovremeno
i hronologija njenog života. ako je prerana smrt
oba roditelja bila nesrećan sticaj okolnosti, glavna junakinja
će vrlo rano shvatiti da će njena upućenost na dom
za nezbrinutu decu zauvek obeležiti njen život, koji će
proteći, naravno, među ljudima, ali nikad bez onog dvosmislenog
odnosa početnog razumevanja i konačne distance
prema njoj.
ova priča nije priča o patnji i bolu zbog gubitka roditelja,
već priča o nemogućnosti popunjavanja praznine koju jedan
takav gubitak donosi.