Savremena kultura, uprkos činjenici da je određuje hedonizam, pokazuje da čak i uživanje samo, doživljava istu sudbinu kao i sve vrednosti: ono naime ne izmiče infektu ravnodušnosti, gubeći svoj subverzivni naboj. U takvoj kulturnoj i duhovnoj klimi, savremenom čoveku je preostalo još jedino da se osloni na samog sebe. Ali kako, kada je upravo to sopstveno raspršeno, labilno, desupstancijalizovano, jednom reči dokrajčeno?

Knjigu možete poronaci u knjizarama Sluzbenog glasnika