Iz zamašnog stvaralačkog opusa akademika dr Dušana Kosovića, psihoanalitičara svetskog glasa, našla su se samo ona dela za koje je autor verovao da će ih prihvatiti... (detaljnije)

Govoriti o psihologiji na, uslovno rečeno, ’opšti’ način, i koristeći ne baš srećan naziv opšte psihologije, nužno podrazumeva određenje ili ograničavanje njenog prostora, onog što sačinjava ceo prostor nauke o duš... (detaljnije)

Knjiga “Psihoterapija” Milorada Todorovića, prikazuje ovu značajnu psihološku aktivnost na način koji omogućava precizno razumevanje one osnovne zbog koje psihoterapija može biti naučni pristup.... (detaljnije)

„Psihoanaliza Karen Hornaj“ je spis u kome je autor protumačio temelje psihoanalitičke teorije od Sigmunda Frojda do Karen Hornaj... (detaljnije)

„...Kad bi se i prihvatilo mišljenje da je Karen Hornaj zaslužna za uspostavljanje feminizma kao društvenog pokreta teško bi je bilo smestiti u bilo koji od nekoliko bitno različitih njegovih realizacija..."... (detaljnije)

O ovom delu Karen Hornaj akademik Dušan Kosović piše: „Knjiga Naši unutrašnji konflikti, sa podnaslovom Konstruktivna teorija neuroze, jedno je od dva ključna dela koja karakterišu zrelu fazu njenog stvaralaštva... (detaljnije)

U istoriji bolesti poznatijoj pod imenom Čovek pacov, Frojd govori o jednom mladom advokatu, čije su se prisilne misli odnosile na pacove, mučenje i kažnjavanje.... (detaljnije)

Zajednička Frojdova i Brojerova studija o histeriji je prvi korak u izučavanju ovog fenomena u psihijatriji. Oba autora, u skladu sa svojim naučnim principima i potencijalom pristupaju njegovom istraživanju... (detaljnije)

Slučaj šreder je centralni deo ove knjige. Pored njega zastupljen je i tekst Saopštenje jednog slučaja paranoje koji se protivi psihoanalitičkoj teoriji... (detaljnije)

Druga po redosledu istorija bolesti koju je Frojd napisao bavi se fobijom jednog petogodišnjeg dečaka kome otac, sledeći Frojdova uputstva, pomaže da savlada svoje tegobe... (detaljnije)